11.03.2020.
Proizvođači pšenice svake godine sreću se sa nekim novim rizicima u proizvodnji koji neretko mogu da rezultiraju i niskim prinosima. Potrebno je redovno obilaziti i pregledati pšenicu na prisustvo štetnih organizama, jer promenom klime poslednjih godina sve se menja. Menjaju se patogeni i menjaju se štetočine koje nam prave problem. Ne važe stara pravila. Neophodno je konstantno praćenje, zapažanje i brza reakcija.
Tako smo prošle godine u proleće, kako je vegetacija odmicala, na različitim lokalitetima zapažali biljke slabog bokorenja, smanjenog porasta, žbunastog izgleda, hlorotičnih listova ili sa nijansama crvene boje, što je rezultiralo smanjenim procentom klasanja ili čak izostankom klasanja. Prvi takvi simptomi su primećeni u martu, a intenzivnija pojava je bila u aprilu i maju. Analizom obolelih biljaka je potvrđeno prisustvo virusa patuljavosti pšenice.
S obzirom da je virus patuljavosti pšenice prvi put identifikovan u Srbiji 2017. godine, svi smo protekle godine bili iznenađeni pojavom ovog virusa kod nas i prilično slabo upoznati sa nekim konkretnim informacijama o uzrocima pojave i štetama koje prouzrokuje. Proizvođače sa različitih lokaliteta iz cele Srbije, koji su nam se javljali sa simptomima virusa, usmeravali smo prema naučnim institucijama zbog konačne detekcije i potvrde da je o tome reč. Virus je potvrđen na različitim sortama pšenice.
Uz stručnu pomoć kolega sa fakulteta u Zemunu i Instituta Topčider, pokušali smo da saznamo nešto više o onome što nas je zadesilo i šta je to što mi možemo da učinimo da problem predupredimo. Ono što smo saznali jeste da virus patuljavosti pšenice prenosi cikada Psammotettix alienus, koja se u našim uslovima može naći od februara do decembra. Virus se ne prenosi semenom, biljnim sokovima ili zemljištem. Glavni izvor virusa je samonikla pšenica posle žetve, ali i brojni korovi iz familije Poaceae. Primarne infekcije su u jesen širenjem infestiranih cikada, a sekundarne infekcije su u proleće i leto nimfama i adultima.
Prema stranim podacima, štete koje ovaj virus prouzrokuje mogu biti od 20% do 40%, a u epidemijskim godinama mogu biti i do 100%. Ovi strani podaci o 20-40% štete odgovaraju onome što nas je zadesilo ove godine. Međutim, bilo je i slučajeva veće zaraze, kao što je, na primer, jedan proizvođač iz južnog Banata ove godine imao prinos pšenice 800 kg/ha zbog ovog virusa.
Ali zašto cikade mogu izazvati tolike štete? Šta je to što njih razlikuje od vaši kao prenosioca drugih virusa sa kojima smo se nekako do sada češće sretali?
POKRETLJIVOST
Radijus kretanja cikade je 15km, zbog čega se virus lakše širi. Kada je reč o vašima, osim vaši letača, ostale se hrane na jednoj biljci.
PRENOŠENJE VIRUSA
Cikade mogu da prenose virus već 5 minuta nakon ishrane na zaraženoj biljci i nema inkubacionog perioda, odnosno perioda koji je potreban da prođe od momenta ishrane do momenta kada je cikada sposobna da prenese virus. Takođe, virus se zadržava u telu cikade ceo život. Kada su vaši u pitanju, one moraju da se hrane do 4 časa na zaraženoj biljci da bi prenele virus, u zavisnosti od vrste tačno koliko, a inkubacioni period traje od 12 do 24 časa.
Ovo su naučne činjenice koje ukazuju na ozbiljnost koju nam donosi povećanje brojnosti cikada poslednjih godina kod nas.
Imajući ove činjenice u vidu, stručna služba kompanije Agromarket je prošle jeseni krenula u praćenje brojnosti cikada. Jer upravo brojnost cikada definiše opasnost od virusa. Praćenje brojnosti rađeno je pored tabli koje su prošle godine bile pod zaraženom pšenicom i na slučajno odabranim parcelama nekoliko kilometara dalje, zbog činjenice da je radijus kretanja cikade 15km zbog čega se virus lakše širi. Cikade smo sakupljali sa korova koji su se nalazili oko parcela, zbog toga što su ti korovi zeleni most, odnosno prirodni rezervoari virusa i da cikade mogu lako da pređu sa njih na tek niklu pšenicu. Kada smo prikupili cikade, kolege sa Instituta Topčider su potvrdile da je reč baš o Psammotettix alienus. Ono što je nas dalje zanimalo jeste to da li je u tim prikupljenim cikadama prisutan virus.
Šta su analize pokazale?
SVI UZORCI SU BILI POZITIVNI NA PRISUSTVO VIRUSA! Kako oni koje su činile cikade prikupljene pored parcela koje su prošle godine bile zaražene virusom, tako i one cikade prikupljene sa parcela nekoliko km dalje.
Šta se nameće kao zaključak i naša preporuka?
Da bi sačuvali pšenicu od zaraza mi moramo da pratimo cikade i da presečemo i smanjimo njihovu brojnost! Na putu do toga, kao prvu agrotehničku meru u jesen, mi najpre preporučujemo zaoravanje strništa i uništavanje samonikle pšenice kao glavnog rezervoara virusa, a s obzirom da veliku opasnost predstavljaju utrine, nepoljoprivredne površine, korovi pored parcela, preporuka jeste da se te okolne površine istretiraju insekticidom, kako cikade ne bi sa njih prešle na posejano žito. Takođe, ukoliko se utvrdi prisustvo cikada na posejanom žitu u jesen, preporuka je da se uradi insekticidni tretman.
Ono što je nama u ovom trenutku najvažnije jeste da se obiđu parcele i ukoliko se na pšenici utvrdi prisustvo cikada, uz redovan herbicidni i prvi fungicidni tretman, kompanija Agromarket za njihovo suzbijanje preporučuje neki od dobro poznatih i proverenih insekticida:
Vantex 60 CS (70 ml/ha)
Cythrin 250 EC (200 ml/ha)
Grom (0,4-0,5 l/ha)
Cikade su nova i ozbiljna pretnja usevu pšenice i na njih u budućnosti definitivno treba obratiti pažnju. Stručna služba kompanije Agromarket će nastaviti da prati kretanje cikada i da vam daje preporuke o aktivnosti ovog vektora virusa.
Pravovremena primena sredstava za zaštitu i ishranu bilja omogućiće zdrav i bogat rod, a time i šansu za bolje pozicioniranje na svetskom tržištu – jer svako zrno vredi!
Pozovi Agromarket stručnu službu za više informacija i saveta o primeni preparata.
2.png)
