Ishrana biljaka predstavlja jedan od najvažnijih segmenata uzgoja bilja. Pravilna ishrana podrazumeva da biljka ima na raspolaganju dovoljno svih vrsta hraniva (makro, sekundarnih i mikroelemenata) optimalan pH zemljišta, sadržaj humusa, pravilan vodni režim. Svaka biljna vrsta ima određenih specifičnosti u pogledu hraniva, a i one se menjaju u zavisnosti od stadijuma to jest faze u kojoj se biljka nalazi.
Optimum ishrane podrazumeva da biljka ima raspoložive količine hraniva u skladu sa trenutnim potrebama a to znači da hraniva ne treba da bude ni više ni manje. Ukoliko je nekog od hraniva manje, prema Libigovom zakonu biljka će nivelisati upotrebu ostalih hraniva na osnovu onog koje nedostaje. Nedostaci hranljivih elemenata se u početku manifestuju početnim simptomima nedostataka, hloroza, izostanak hlorofila, dok ozbiljniji nedostaci produkuju kržljave biljke, neotporne na bolesti a sve rezultira drastičnim smanjenjem prinosa i kvalitetom plodova.
Ponekad se podjednako loše na uzgoj bilja odražava višak hraniva (veće prisustvo nekog hranjivog elementa nego što je to u tom trenutku biljci potrebno) jer će se na ovaj način stimulisati neželjeni procesi u razvoju biljaka ili izazvati antagonizmi u usvajanju drugih hranljivih elementa.
Takođe višak nekog od hraniva predstavlja problem i sa finansijske strane jer nepotrebno podiže ulaganja u proizvodnju. Prava procena o potrebnim količinama i vrstama đubriva dobija se isključivo na osnovu analiza zemljišta i na osnovu podatka o iznošenju hraniva iz zemljišta za određenu biljnu kulturu.
Pored navedenih činilaca za pravilan rast i razvoj biljaka jako su bitne i karakteristike tla, pH, sadržaj humusa, karakteristike zalivnih voda. Ovi parametri se mogu korigovati upotrebom različitih materija, neutralizatora ili zakiseljivača (pH), organskim đubrivima, stajnjakom, huminskim kiselinama (sadržaj humusa), korektorima saliniteta (kod tvrdih, karbonatnih zalivnih voda).
Servis
Agromarket je u toku 2010. godine pokrenuo i ostvario ideju Agroservisa koja će se usavršavati i širiti i u godinama koje dolaze. Agroservis će se ogledati kroz analize, ekspertize i preporuke i biće pre svega usmeren ka uzgajivačima povrća i voća.
Agronomi sa višegodišnjim iskustvom u proizvodnji povrća i voća, opremljeni najsavremenijim uređajima za terensko ispitivanje zemljišta, vode za navodnjavanje i biljnog tkiva, biće u stanju da direktno na terenu utvrde parametre na osnovu kojih se kreira receptura za ishranu bilja i tehnologija gajenja. Naša namera je da kroz ovu vrstu servisa omogućimo našim potrošačima najoptimalniju i najisplativiju proizvodnju.
Merenje pH i zemljišta i supstrata, na osnovu čega se može pretpostaviti potencijalna blokada nekog od makro ili mikro elemenata, tj. njihova dostupnost gajenim usevima, utvrđivanje EC-a, tj zasoljenosti zemljišta i zalivnih voda, merenje vlažnosti zemljišta u cilju postizanja optimalne vlažnosti, kontola hlorofila, neophodna za otkrivanje ranih stadijuma hloroze kao i za pravilno planiranje ishrane biljaka azotnim đubrivima su samo neke od usluga koje ovaj Agroservis pruža.
Analize, Ekspertize, preporuke
Kontrola sadržaja azota i kalijuma iz biljnog tkiva (odnos N-K). Ova parametar je od ključne važnosti za izradu pravilne recepture za ishranu koja će usloviti pravilan rast i razvoj povrtarskih i voćarskih kultura.
Svi navedeni podaci uz analizu zemljišta predstavljaju parametre na osnovu kojih se pomoću odgovarajućeg programa dobija pravilna receptura za ishranu gajenog bilja.
Hranljivi elementi
AZOT (N) ulazi u sastav mnogih značajnih jedinjenja za život biljaka, kao sto su nukleinske kiseline, proteini, enzimi, hlorofil i dr. zbog čega se često naziva pokretačem rastenja biljaka. Azot utiče na rastenje stabla i korena, obrazovanje lisne površine, otpornost biljaka prema nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine i bolestima, kvalitet proizvoda i veoma često utiče na prinos biljaka, zbog čega se azotna đubriva redovno primenjuju u uzgoju biljaka. Do pojave nedostataka azota dolazi najčešće na peskovitim, šljunkovitim, skeletnim zemljištima, siromašnim humusom, kao i na zemljištima koja se intenzivno koriste i navodnjavaju.
FOSFOR (P) se u zemljištu nalazi u obliku lakše i teže rastvornih soli. Kao elemenat direktno utiče na izgradnju nukleotida, nuklinskih kiselina, lipida, kao i prenos energije. Biljke najintezivnije usvajaju fosfor u ranoj fazi rasta i formiranja korenovog sistema. Fosfor povoljno utiče i na otpornost biljaka prema niskim temperaturama, bolestima, poleganju. Pošto se fosfor najvećim delom akumuliše u plodu, izneta količina fosfora iz zemljišta većim delom se i odnosi sa parcele, o čemu treba voditi računa pri planiranju doze fosfora.
KALIJUM (K) je od izuzetne važnosti za biljke. Utiče na fotosintezu, sintezu proteina, metabolizam, transport, nakupljanje ugljenih hidrata, vodni režim, otpornost biljaka prema niskim temperaturama i bolestima. Brojne ratarske, povrtarske i voćarske kulture odlikuju se velikom potrebom za kalijumom i njegov nedostatak može dovesti do ozbiljnih poremećaja u metabolizmu biljaka, što se ogleda smanjenjem prinosa. Potrebe za kalijumom su velike u svim fazama uzgoja bilja. U prvoj polovini vegetacije bitan je za porast vegetativnih organa ,dok je u drugom delu prisustvo kalijuma bitno za pigmentaciju plodova, sadržaj suve materije, sadržaj šećera.
MAGNEZIJUM (Mg) ulazi u sastav hlorofila, i ta činjenica dovoljno govori o njegovoj ulozi u ishrani biljaka. Pored ove funkcije magnezijum utiče na mnoštvo biohemijskih procesa u biljkama, asimilaciju fosfora, sintezu šećera, pektina i dr. Do pojave njegovog nedostatka dolazi na siromašnim zemljištima ili u situacijama antagonizma (veće prisustvo kalijuma ili kalcijuma).
KALCIJUM (Ca) u biljkama utiče na fizičko-hemijske osobine protoplazme i ćelijskih membrana. Njegovo prisustvo u biljkama vezano je za čvrstinu plodova, transportabilnost i dug vek trajanja. Kalcijum je teško pokretan, jer je njegov jon jako reaktivan i lako se vezuje za prisutne anjone u zemljištu i biljkama, gradeći uglavnom nerastvorna ili neaktivna jedinjenja. Nedostatak kalcijuma ozbiljno utiče na razvoj i kvalitet plodova, i izaziva niz anomalija pogotovo kod povrtarskih i voćarskih kultura.
GVOŽÐE (Fe) učestvuje u brojnim životnim procesima biljaka: sintezi hlorofila, metabolizmu azota, disanju, fotosintezi. Potrebe za gvožđem su relativno male- oko 1500 – 2000 grama po hektaru, ali je njegova dostupnost usled alkalnih – karbonatnih zemljišta ili zalivnih voda (pH >7) bitno smanjena. Simptomi nedostatka se ogledaju uglavnom u hlorotičnim promenama na listovima.
BOR (B) je jedan od najznačajnijih mikroelemenata, i mnogobrojne kulture su osetljive na njegov nedostatak. Bor ima značajnu ulogu u sintezi ugljenih hidrata i procesu oplodnje. Prisustvo bora direktno utiče na rast polenovih prašnika, pa je samim tim procenat oplodnje kod useva tretiranih bornim đubrivima veći. Do pojave nedostatka dolazi na alkalnim zemljištima, kao i u vreme suše.
MANGAN (Mn) vrlo važan u biohemijskim procesima vezanim za fotosintezu. Njegova uloga je takodje izražena u procesu asimilacije azota. Pojedine voćne culture- malina , kupina, jabuka, kao i šećerna repa nepovoljno reaguju na nedostatak mangana u zemljištu ili na njegovo umanjeno usvajanje u antagonističkim procesima.
CINK (Zn) je sastavni deo mnogih enzimskih molekula, konkretno auksina tj. hormona rasta biljaka. Takođe zauzima značajnu ulogu u sintezi RNA i nekih proteinskih struktura. Njegovim nedostatkom inhibira se sinteza hormona rasta i smanjuje napredovanje biljaka.
BAKAR (Cu) predstavlja sastavni deo hlorofila, i jako je bitan za proces fotosinteze kao i za druge katalitičke procese u ćelijama biljaka. Uglavnom je prisutan u dovoljnoj količini u zemljištima ali može doći do njegovog ispiranja u kiselim zemljištima ili do blokade u alkalnim.
